Danas, dve hiljade godina posle Hrista, postoje hrišćani koji mažu pavlaku i kečap po glavi da bi se oslobodili crne magije. Drugi ne mogu da zamisle svoj život bez saveta astrologije ili razgovora sa mrtvima. Ima onih koji su odlučili da se izoluju za ceo život od uticaja sveta u ime traganja za svetošću. Jedni su spremni da umru za svoju veru dok, sa druge strane, postoje oni koji bi radije ubili u ime te iste religije. Postoje i oni koji se drže formi i običaja do krajnjih granica, a u stvari ne veruju ničemu i nikome. Tu su i oni koji se ne drže nikakvih formi i običaja, ni u šta ne veruju, ali se ipak smatraju hrišćanima. Danas imamo preko 2 000 varijacija na jedno isto hrišćanstvo. Svima je zajedničko jedno - čvrsto se drže svog stava i njime vrednuju sve oko sebe.
Da li je hrišćanstvo zaista toliko rastegljivo i fleksibilno da svako od gore pomenutih može nastaviti sa svojom praksom, a i dalje sebe smatrati sledbenikom Isusa Hrista? Da li je aktuelna hrišćanska pozornica rezultat manipulacije ili zaista svi putevi vode Bogu? Koliko svako od nas dopronosi manipulaciji drugih i sebe?
Najgori porok fanatika je njegova iskrenost.